Премијера опере „Андре Шеније“ – „Бинички“ са звездама светских оперских сцена
Професионалним ангажовањем симфонијског оркестра и мешовитог хора, Уметнички ансамбл МО „Станислав Бинички“ изнео је синоћ у МТС дворани врло захтевну оперу Умберта Ђордана "Андре Шеније", раме уз раме са звездама светских оперских сцена и уз вођство реномираног италијанског маестра Марчела Мотаделија.
Страствена, раскошна опера у четири чина говори о романтичном песнику Андре Шенијеу и борби за љубав и идеале. Шеније је преплављен својом немогућом љубављу према Мадалени која је припадница аристократије, док је он само сиромашни припадник Француске револуције. Иако је цео њихов свет раздвојен великим насиљем, њихова љубав неће бити ускраћена чак и ако их обоје кошта живота.
Главни протагонисти су познати мексички тенор Ектор Лопез (Андре Шеније), затим у улози Жерарда италијански баритон Алберто Мастромарино, наша млада оперска звезда сопран Марија Јелић у улози Мадалене и италијански мецосопран Ирене Молинари у улози Берси.
Опера у редитељском читању Дејана Прошева представљена је као класична аутентична поставка, са костимима тог периода. „Ова опера је заиста захтевна. Стил је веома тежак, прави драматички рубато – то је као да узмете један ластиш и натегнете га, а у тренутку када га пустите вратиће се у почетни положај. Тако изгледа и са оркестром у овој опери. Музички имамо стално успоравање и убрзавање, стил који се стално мења и који доприноси узбудљивој атмосфери“ – објаснио је италијански маестро за медије и оценио да је у питању једна од три најкомплексније, најтеже и најзахтевније опере у историји (после Вердијевог „Фалстафа“ и Пучинијеве „Девојке са запада“).
Према речима Марије Јелић „Андре Шеније“ је озбиљна, тешка и изазовна опера која интригира својом историјом и животом истоименог песника који је у својој тридесет и првој години погубљен по налогу Робеспјера, након чега је убрзо и сам егзекутор такође завршио на гиљотини.
Према речима Марије Јелић „Андре Шеније“ је озбиљна, тешка и изазовна опера која интригира својом историјом и животом истоименог песника који је у својој тридесет и првој години погубљен по налогу Робеспјера, након чега је убрзо и сам егзекутор такође завршио на гиљотини.
Историјска личност Андре Шеније (Константинопољ, 1762 – Париз, 1794) био је грчко-француски песник и романтични револуционар, који се борио за љубав лепе Мадалене из света високог друштва, али и за своје идеале и своју земљу, што га је водило до фаталног краја. У последњем чину опере Мадалена саопштава Шенијеу који је оптужен за издају и осуђен на смрт да жели да умре заједно са њим, а њихова љубав побеђује страх од смрти док заједно одлазе на губилиште.
Костимирани чланови Мешовитог хора Уметничког ансамбла МО „Станислав Бинички“ сјајно су се кретали и глумили на сцени певајући своје деонице уз главне протагонисте представе и друге оперске певаче - Јану Цветковић (мецосопран), Милана Обрадовића (баритон), Михаила Шљивића (бас) и Михаила Оташевића (тенор).
Костимирани чланови Мешовитог хора Уметничког ансамбла МО „Станислав Бинички“ сјајно су се кретали и глумили на сцени певајући своје деонице уз главне протагонисте представе и друге оперске певаче - Јану Цветковић (мецосопран), Милана Обрадовића (баритон), Михаила Шљивића (бас) и Михаила Оташевића (тенор).
Наизглед неприметан и у другом плану, постављен иза главне сцене, оркестар Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ самоуверено је изнео целу представу и захтевним прелазима од нежних, лирских до напетих и драматичних тонова допринео да радња буде убедљива и узбудљива а музика очаравајућа. На крају представе оркестар је заслужено „избио“ у први план пуном пажњом и аплаузом публике и наклоном маестра Мотаделија.
Иначе, светска премијера опере „Андре Шеније“ доживела је прави тријумф још 1896. године, а насловног трагичног јунака својевремено су тумачили славни тенори Пласидо Доминго, Лучано Павароти, Марио дел Монаком док је Мадалену играла и оперска дива Марија Калас. Синоћна опера "Андре Шеније" изведена је у копродукцији МТС Дворане са Опером из Варне (Бугарска) и Театром Леће (Италија), уз подршку Италијанског института за културу у Београду.
Фото: Марија Ердељи
Фото: Марија Ердељи