17.05.2024
Нови класицизам - музика Милоша Раичковића
У оквиру нашег тематског циклуса „Домаћи композитори“ синоћ је у Дому Војске Србије одржан концерт „Нови класицизам – музика Милоша Раичковића“, са реномираним солистима Уном Станић и Владимиром Милошевићем.
![](/multimedia/image/2024/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%2016_5_/!MLS_1652.jpg)
За „нови класицизам“ истакнути композитор и диригент Милош Раичковић каже да је проистекао из његовог целокупног животног и музичког искуства, као спој музичког Минимализма са стиловима Бечке класике и Ране романтике. У тој музици форма је класична, али је тоналитет редукован на само неколико тонова из скале, што тоналној музици даје један нови квалитет и енергију.
![](/multimedia/image/2024/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%2016_5_/!MLS_1748.jpg)
Критичар Лос Анђелес Тајмса Марк Свед описује Раичковићев Нови класицизам следећим речима: “...ни ироничан ни наиван, већ, напротив, јединствен постмодерни одговор и на минимализам, и на мултикултурализам. Свакако је могуће чути Шубета, Хајдна и Росинија у Раичковићевом ‘Новом класицизму’, али испод Шуберта, Хајдна и Росинија лежи источноeвропска музика, минимализам, Месијан, и још дубље, музика Азије и Пацифика. Све то је део изузетних Раичковићевих музичких корена, и све то функционише на један скривен начин, као на прозорима компјутерског екрана.”
![](/multimedia/image/2024/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%2016_5_/!MLS_1882.jpg)
Од четири композиције које су се нашле синоћ на репертоару три су изведене по први пут у Београду. Занимљиво је да су у Срећној увертири коришћене скале од пет тонова, у Три Романсе скале од шест тонова, док су у Симфонији појединачни ставови базирани на скалама са различитим бројем тонова (5, 3, 4, 6). Концерт за клавир је написан у једном ставу, а посвећен је пијанисткињи Сари Вујадиновић. Први и трећи део написани су у једној, а средњи (спори) део у другој пентатонској скали. Концерт је написан само за беле дирке клавира.
![](/multimedia/image/2024/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%2016_5_/!MLS_2233.jpg)
![photo](https://www.ansambl.mod.gov.rs/img/mo_icn_foto.png)