Premijera opere „Andre Šenije“ – „Binički“ sa zvezdama svetskih operskih scena
Profesionalnim angažovanjem simfonijskog orkestra i mešovitog hora, Umetnički ansambl MO „Stanislav Binički“ izneo je sinoć u MTS dvorani vrlo zahtevnu operu Umberta Đordana "Andre Šenije", rame uz rame sa zvezdama svetskih operskih scena i uz vođstvo renomiranog italijanskog maestra Marčela Motadelija.
Strastvena, raskošna opera u četiri čina govori o romantičnom pesniku Andre Šenijeu i borbi za ljubav i ideale. Šenije je preplavljen svojom nemogućom ljubavlju prema Madaleni koja je pripadnica aristokratije, dok je on samo siromašni pripadnik Francuske revolucije. Iako je ceo njihov svet razdvojen velikim nasiljem, njihova ljubav neće biti uskraćena čak i ako ih oboje košta života.
Glavni protagonisti su poznati meksički tenor Ektor Lopez (Andre Šenije), zatim u ulozi Žerarda italijanski bariton Alberto Mastromarino, naša mlada operska zvezda sopran Marija Jelić u ulozi Madalene i italijanski mecosopran Irene Molinari u ulozi Bersi.
Opera u rediteljskom čitanju Dejana Proševa predstavljena je kao klasična autentična postavka, sa kostimima tog perioda. „Ova opera je zaista zahtevna. Stil je veoma težak, pravi dramatički rubato – to je kao da uzmete jedan lastiš i nategnete ga, a u trenutku kada ga pustite vratiće se u početni položaj. Tako izgleda i sa orkestrom u ovoj operi. Muzički imamo stalno usporavanje i ubrzavanje, stil koji se stalno menja i koji doprinosi uzbudljivoj atmosferi“ – objasnio je italijanski maestro za medije i ocenio da je u pitanju jedna od tri najkompleksnije, najteže i najzahtevnije opere u istoriji (posle Verdijevog „Falstafa“ i Pučinijeve „Devojke sa zapada“).
Prema rečima Marije Jelić „Andre Šenije“ je ozbiljna, teška i izazovna opera koja intrigira svojom istorijom i životom istoimenog pesnika koji je u svojoj trideset i prvoj godini pogubljen po nalogu Robespjera, nakon čega je ubrzo i sam egzekutor takođe završio na giljotini.
Prema rečima Marije Jelić „Andre Šenije“ je ozbiljna, teška i izazovna opera koja intrigira svojom istorijom i životom istoimenog pesnika koji je u svojoj trideset i prvoj godini pogubljen po nalogu Robespjera, nakon čega je ubrzo i sam egzekutor takođe završio na giljotini.
Istorijska ličnost Andre Šenije (Konstantinopolj, 1762 – Pariz, 1794) bio je grčko-francuski pesnik i romantični revolucionar, koji se borio za ljubav lepe Madalene iz sveta visokog društva, ali i za svoje ideale i svoju zemlju, što ga je vodilo do fatalnog kraja. U poslednjem činu opere Madalena saopštava Šenijeu koji je optužen za izdaju i osuđen na smrt da želi da umre zajedno sa njim, a njihova ljubav pobeđuje strah od smrti dok zajedno odlaze na gubilište.
Kostimirani članovi Mešovitog hora Umetničkog ansambla MO „Stanislav Binički“ sjajno su se kretali i glumili na sceni pevajući svoje deonice uz glavne protagoniste predstave i druge operske pevače - Janu Cvetković (mecosopran), Milana Obradovića (bariton), Mihaila Šljivića (bas) i Mihaila Otaševića (tenor).
Kostimirani članovi Mešovitog hora Umetničkog ansambla MO „Stanislav Binički“ sjajno su se kretali i glumili na sceni pevajući svoje deonice uz glavne protagoniste predstave i druge operske pevače - Janu Cvetković (mecosopran), Milana Obradovića (bariton), Mihaila Šljivića (bas) i Mihaila Otaševića (tenor).
Naizgled neprimetan i u drugom planu, postavljen iza glavne scene, orkestar Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ samouvereno je izneo celu predstavu i zahtevnim prelazima od nežnih, lirskih do napetih i dramatičnih tonova doprineo da radnja bude ubedljiva i uzbudljiva a muzika očaravajuća. Na kraju predstave orkestar je zasluženo „izbio“ u prvi plan punom pažnjom i aplauzom publike i naklonom maestra Motadelija.
Inače, svetska premijera opere „Andre Šenije“ doživela je pravi trijumf još 1896. godine, a naslovnog tragičnog junaka svojevremeno su tumačili slavni tenori Plasido Domingo, Lučano Pavaroti, Mario del Monakom dok je Madalenu igrala i operska diva Marija Kalas. Sinoćna opera "Andre Šenije" izvedena je u koprodukciji MTS Dvorane sa Operom iz Varne (Bugarska) i Teatrom Leće (Italija), uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.
Foto: Marija Erdelji
Foto: Marija Erdelji